-„Sa­vre­me­ni iza­zo­vi i uti­ca­ji vjer­skog tu­ri­zma” dok­tor­ska je te­za doc. dr Trip­ka Dra­ga­ni­ća ko­ju je od­bra­nio na FPSP ,,AL­FA” Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du, a pred­sta­vlje­na je na tri­bi­ni „Svo­bo­di­ja­da” ko­ju u Nik­ši­ću or­ga­ni­zu­je Udru­že­nje knji­žev­ni­ka Cr­ne Go­re.
Dra­ga­ni­će­vu stu­di­ju ob­ja­vio je In­sti­tut za srp­sku kul­tu­ru iz Nik­ši­ća, i ona, ču­lo se na pro­mo­ci­ji, pred­sta­vlja svo­je­vr­snu mo­no­gra­fi­ju ko­ja go­vo­ri o vjer­skom tu­ri­zmu i nje­go­vom uti­ca­ju na eko­no­mi­ju. Ho­do­ča­sni­štvo, is­ta­kao je dr Mi­o­drag Či­zmo­vić, po­seb­na je vr­sta pu­to­va­nja, a autor stu­di­je u uvod­nom di­je­lu na­gla­ša­va da su pr­va po­klo­nič­ka pu­to­va­nja ve­za­na za pro­sla­vu je­vrej­skog pra­zni­ka Pas­ha, ka­da su Je­vre­ji iz­najm­lji­va­li či­ta­ve bro­do­ve ne bi li pro­sla­vi­li svoj pra­znik u Je­ru­sa­li­mu.
- Knji­ga sa vi­še aspe­ka­ta po­sma­tra mje­sto vjer­skog tu­ri­zma i nje­gov neo­spo­ran uti­caj na eko­no­mi­ju sva­ke ze­mlje. Knji­ga po­sta­je, iz­me­đu osta­log, svo­je­vr­stan vo­dič za hri­šćan­ske ho­do­ča­sni­ke. Autor po­seb­nu pa­žnju po­kla­nja tri­ma hri­šćan­skim sve­ti­nja­ma ko­je se na­la­ze u Cr­noj Go­ri, a to su ru­ka Sv. Jo­va­na Kr­sti­te­lja, če­sti­ca Ča­sno­ga kr­sta ko­ja se na­la­zi u Ce­tinj­skom ma­na­sti­ru, kao i iko­na Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce Fi­ler­mo­se ko­ju je po pre­da­nju na­sli­kao apo­stol i je­van­đe­list Lu­ka oko 46. go­di­ne, ka­zao je dr Či­zmo­vić.
Ma­na­stir Ostrog, na­veo je on, po­sta­je pre­po­znat kao va­se­ljen­sko sve­ti­li­šte, ri­je­ke lju­di iz ci­je­log svi­je­ta do­la­ze da se po­klo­ne sve­cu ko­ji se pre­po­zna­je kao onaj ko­ji po­sta­je na­da bez­na­de­žnim i svo­je­vr­sna utje­ha ne­u­tje­šnim. Ko­ja je moć bli­zi­ne sve­ti­li­šta, re­kao je dr Či­zmo­vić, do­volj­no go­vo­ri pri­mjer gra­da Ka­lam­ba­ka ko­ji se na­la­zi u ne­po­sred­noj bli­zi­ni ma­na­sti­ra Me­te­o­ri u Grč­koj. Za vri­je­me Dru­gog svjet­skog ra­ta taj grad je imao sa­mo ne­ko­li­ko hi­lja­da sta­nov­ni­ka, a za­hva­lju­ju­ći Me­te­o­ri­ma da­nas ih ima oko 20 hi­lja­da.
Tu­ri­zam je ve­o­ma slo­žen fe­no­men, sma­tra prof. dr Mi­ro­slav Do­de­ro­vić, jer u se­bi ob­je­di­nju­je i du­hov­ne i prak­tič­ne kom­po­nen­te, isto­ri­ju, tra­di­ci­ju i ge­o­gra­fi­ju, ali i eko­no­mi­ju, lo­gi­sti­ku, mar­ke­ting i me­nadž­ment. Dra­ga­ni­će­va stu­di­ja ima oko 263 stra­ne, 81 cje­li­nu i 13 krup­nih te­mat­skih cje­li­na i pr­va je mo­no­gra­fi­ja ko­ja se ba­vi te­mom i fe­no­me­nom vjer­skog tu­ri­zma.
-Do­pri­nos ove stu­di­je je što pru­ža mo­guć­nost nje­ne pri­mje­ne u dru­štve­nom raz­vo­ju, što pru­ža mo­guć­no­sti tu­ri­stič­kim or­ga­ni­za­ci­ja­ma i Na­ci­o­nal­nim par­ko­vi­ma da se ko­ri­ste ovim te­o­rij­skim i prak­tič­nim bo­gat­stvom ko­je sa­dr­ži. Svi po­da­ci u stu­di­ji su ak­tu­e­li­zo­va­ni pre­ma po­u­zda­nim pu­bli­ka­ci­ja­ma i me­to­do­lo­gi­ja­ma. Kroz pri­zmu isto­ri­je autor je po­ve­zao eko­nom­ska, ge­o­graf­ska, et­no­lo­ška, so­ci­o­lo­ška, psi­ho­lo­ška i em­pi­rij­ska is­tra­ži­va­nja sa sva­ko­dnev­nim op­ser­va­ci­ja­ma, is­ta­kao je Do­de­ro­vić. Po­seb­na ka­rak­te­ri­sti­ka i vri­jed­nost dje­la je­su stil i na­čin ob­ra­de. B.B.


Vri­jed­no na­uč­no dje­lo

Pred­stav­nik In­sti­tu­ta, Ra­di­sav Ma­ro­je­vić, re­kao je da je Dra­ga­ni­će­va stu­di­ja, či­ji je iz­da­vač In­sti­tut, vri­jed­no na­uč­no dje­lo iz obla­sti vjer­skog tu­ri­zma. Na tri­bi­ni, či­ji je ured­nik Mi­li­ca Ba­krač, a ko­ja je odr­ža­na u dru­štvu cr­no­gor­sko-ru­skog pri­ja­telj­stva „Sv. Ge­or­gi­je”, Dra­ga­nić je či­tao svo­ju po­e­zi­ju. Ina­če, do sa­da je ob­ja­vio če­ti­ri zbir­ke, a sti­ho­ve je oba­vlji­vao u po­zna­tim knji­žev­nim ča­so­pi­si­ma, re­vi­ja­ma i no­vin­skim i in­ter­net pu­bli­ka­ci­ja­ma. Dra­ga­ni­će­va po­e­zi­ja je pre­vo­đe­na i za­stu­plje­na je u vi­še pje­snič­kih an­to­lo­gi­ja. Član je UKCG-a i osni­vač i pred­sjed­nik Dru­štva „Ni­ko­la Te­sla”.